Предраг Бјелошевић о азбукоубиству: Заједничка политика и здрава књижевност ће еговати српско писмо

„У прошлом вијеку, за вријеме аустроугарске окупације смо доживјели забрану употребе ћириличног писма што је стравична и драстична мјера. Знамо шта се догађало у Независној Држави Хрватској /НДХ/, али то стално гушење ћирилице кроз тај вијек што јавно, што перфидно, учинило је своје да је 1983. године, према неким статистикама, ћирилица пала на 31 одсто“, истакао је Бјелошевић.

Заједничком политиком може се доћи до усвајања мјера подршке у издаваштву и осталим секторима културе како би се његовала ћирилица јер она идентификује Србе, изјавио је Срни предсједник Удружења књижевника Републике Српске Предраг Бјелошевић.

Бјелошевић је рекао да су од усвајања Закона о заштити ћирилице и српског језика ствари почеле да се помјерају на боље. (Мада није наведен ни један показатељ или доказ за ову тврдњу, чак ни даље у тексту прим. Фронтал.РС)

Он је, поводом 8. септембра – Међународног дана писмености, рекао да Срби свјесни ситуације у којој живе као народ треба да се боре за стварање здраве књижевности јер ће тако његовати своје писмо.

„Кроз облике међународне сарадње, књижевне сусрете и додјеле награда да дођемо у позицију да са писцима из региона, Европе и свијета остваримо сарадњу када је ријеч о квалитету књижевног дјела“, нагласио је Бјелошевић.

Према његовим ријечима, у Републици Српској раде значајни умјетници који се залажу за нови умјетнички пут као промоцију писма и писмености.

„Ако неко напише добру књигу на ћирилици, она ће имати успјеха, исто тако и на латиници, а ако је књига лоша, она је лоша на оба писма“, каже Бјелошевић.

Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма ступио је на снагу 25. августа, а њиме се уређује систем заштите, очувања и начин кориштења језика српског народа и ћириличног писма у Српској као нематеријалног културног насљеђа, односно културног добра од изузетног значаја.

Међународни дан писмености обиљежава се 8. септембра широм свијета са циљем да се сваке године међународна заједница подсјети на статус писмености и упозори на проблем неписмености, који још постоји у већем дијелу свијета.

Према подацима УНЕСКО Института за статистику, у свијету постоји око 774 милиона неписмених, што чини око 16,1 одсто становништва старог 15 и више година, већином жена, док 67 милиона дјеце основног школског узраста није у школи, а 72 милиона адолесцената нижег средњошколског узраста не може да оствари своје право на образовање.

 

Извор: Фронтал

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.